MEDINA, 13. mart 2014. godine / 12. džumade-l-ula 1435. godine po hidžri


Sufjan ibn Ujejne
kaže: “Ebu Hanife i Evza’i su se sreli u prodavnici mirisa (Daru-l-Hannatin) u Mekki.
Evza’i upita Ebu-Hanifu: “Šta je s vama pa ne dižete ruke prije pregibanja na ruku’ i po povratku s njega?
Ebu Hanife mu odgovori: “Zato što se to ne prenosi pouzdanom predajom od Allahovog Poslanika, aleyhi-s-selam.”
Evza’i reče: “Kako se ne prenosi pouzdano, kad mi je pričao Ez-Zuhri, njemu Salim (sin Abdullaha b. Omera i unuk Omera, radijAllahu anhum), a njemu Abdullah ibn Omer ibn el-Hattab, koji prenosi DA JE Allahov Poslanik, aleyhi-s-selam, DIZAO RUKE u visini ramena kada bi počinjao namaz i prilikom pregibanja na ruku’ i po povratku s njega?!”
Tada mu Ebu Hanife reče: “Pričao nam je Hammad od Ibrahima En-Nehaija, on od Alkame i El-Esveda, on od Ibn Mes’uda da Allahov Poslanik, aleyhi-s-selam, NIJE NIKAKO DIZAO RUKE osim kod početnog tekbira.”
Evza’i reče:Ja tebi prenosim hadis od Ez-Zuhrija, od Salima od Abdullaha, a ti meni kažeš: “Pričao mi je Hammad od Ibrahima?!”
Tada Ebu Hanife reče: “Hammad je bolje poznavao fikh od Ez-Zuhrija, a Ibrahim je bolji fekih od Salima. Alkame nije slabiji od Ibn Omera u fikhu, mada je ibn Omer ashab, ima vrijednost suhbeta (drugovanja s Allahovim Poslanikom, aleyhi-s-selam), a El-Esved ima samo vrijednost u fikhu. A znaš li ti ko je Abdullah ibn Mes’ud?”

Tada je Evza’i zašutio.”


VAŽNA NAPOMENA
:

* Sened (lanac) ove priče (dijaloga) navodi Ebu Muhammed El-Harisi, jedan od trojice (ostala dvojica su El-Havarizmi i Ibn Hasru) koji su sabrali i sakupili rivajete od Ebu Hanife, u svom Musnedu Ebu Hanife, pa kaže:

“Pričao nam je Muhammed ibn Ibrahim ibn Zijad Er-Razi (o kojem kaže Darekutni da je lažljivac koji izmišlja hadise),

kaže: pričao nam je Sulejman ibn Eš-Šazekuni (on je jedan od poznatih stručnjaka za izmišljanje hadisa),

kaže: ‘Čuo sam Sufjana ibn Ujejnu’… pa do kraja seneda.”
Prema tome, DVOJICA RAVIJA (prenosilaca ove predaje) u senedu (lancu prenosilaca) su ljudi koji su izmišljali hadise, što znači da je ova priča (dijalog) krivotvorena.

* Ovo potvrđuje i šejh El-Mubarekfuri u knjizi “Mir’atu-l-Mefatih” (3/35) koja je u stvari komentar knjige “Miškatu-l-Mesabih”, kada kaže za gore spomenutu priču:

“Ovo je poznata priča među hanefijama, međutim ne sumnja niko ko ima i najmanje pameti i znanja da je ona izmišljena priča i krivotvorena laž, a kako i ne bila kad je ne spominje niko od Ebu Hanifinih učenika, niti neko od prvih učenjaka hanefija, da ona ima utemeljenje naveo bi je Muhammed (tj. Ibnu-l-Hasen Eš-Šejbani) u svojoj Muvetta-iili nekoj drugoj svojoj knjizi, a uz to nije ukazao na nju ni najmanjim vidom išareta.”


ZAKLJUČAK:

Ovu priču smo naveli pouke radi, zato što je veoma popularna i često kruži po internet stranicama (između ostalih i po facebook-u), a kako bi se znalo da je izmišljena.

Znači, ova priča ili hikaja, koliko god potvrđivala ono na čemu su danas sljedbenici hanefijske pravne škole, ne može biti dokaz za nedizanje ruku u namazu zbog, kako smo gore i naveli u napomeni, krivotvorenosti i izmišljenosti iste.

OSTAVITI ODGOVOR

Molimo vas napišite vaš komentar ovdje
Molimo vas unesite vaše ime ovdje