U jednom naselju u Džidi su pravili džamiju, ali nisu imali sredstava ni pola džamije da naprave. Jedan čovjek predložio da odu kod tog i tog bogataša; možda on bude učestvovao. Kad su zakucali na vrata, a ovaj izašao i pomalo drsko upitao: “Šta treba?” – rekli su: “Pravimo džamiju, i više nemamo sredstava, pa ako možeš da nam pomogneš da je izgradimo do kraja,” – reče mu. Na to ga bogataš pljunu u lice i reče mu da se gubi.

On obrisa pljuvačku sa lica, te mu reče: “Ovo si dao meni, a šta ćeš dati za Allaha?”
Te riječi su ga potpuno ophrvale. Zanijemio je. Potom se izvinio, uveo ga u kuću i pitao koliko treba da se izdvoji za završetak radova na džamiji. Obavezao se da će lično on platiti sve preostale troškove, što je na kraju i uradio.

Poenta jeste u tome da kada radiš nešto radi Allaha za opće dobro sigurno ćeš naići na mnoge neugodnosti. Svejedno, koračaj dalje, Allaha radi.

A opet najbolnije je kada od ljudi ništa ne tražiš, već im daješ savjet, nastojiš da im preneseš nešto što si naučio od vjere, a oni te dočekaju sa mnogim oštricama neugodnosti.

Postoji li išta bolnije od toga?

Nažalost postoji. To je onda kada neko želi ljude podučiti dobru ili pomoći neko dobro, a onda ga na istom putu neko siječe oštricama grubih riječi, potvora i podvala utemeljenih na ničemu drugom do šejtanovom došaptavanju. No, put je jasan, put Allahovih Poslanika, alejhimusselam:

“Ti izdrži kao što su izdržali odlučni poslanici!” (46:35)

I radi dalje!

OSTAVITI ODGOVOR

Molimo vas napišite vaš komentar ovdje
Molimo vas unesite vaše ime ovdje